ODEĆA :
KAKO JE SVE POČELO
Odeća se u ovom ili onom obliku nosi već hiljadama godina. Najvažniji razlog zbog kojeg je ona “izmišljena” bio je potreba prvih ljudi da se zaštite od uticaja klime, vrućine i hladnoće. Ljudi koji su u ledeno doba nastanili pećine oblačili su izuzetno toplu životinjsku kožu, poput današnjih Eskima,a mnogi su afrički urođenici nosili i još uvek nose mnogo manje odeće. Nošenje životinjskih koža počinje pre otprilike 30 000 godina (od ledenog doba). Prethistorijski lovci verovali su da poprimaju duh životinje koju su ubili noseći njenu kožu. Neke od najranijih tkanina načinjene su usitnjavanjem kore drveta. Ona se namakala u vodu i udarala sve dok nije postala mekana. Onda se nauljila i bojala, a zatim omotavala oko tela.
Egipat i Grčka – ugodno i jednostavno
Odeća kakvu su nosili drevni Egipćani bila je lagana i oskudna, napravljena od laganog platna, materijala štampanog od biljke lana. Uglavnom su nosili vrlo malo odeće. Odeća robova bila je jednostavna i gruba; kecelje oko pasa za muškarce i ravne haljine za žene. Da bi se osećali čisto i ugodno, važni Egipćani – članovi kraljevske porodice ili sveštenici – umatali su telo u vrlo fine tkanine, poput velova.
Laneno platno bilo je vrlo cenjeno i u antičkoj Grčkoj, gde su žene bile vrlo vešte u predenju i tkanju vunene odeće. Za razliku od Egipćana, koji su uglavnom nosili belu tkaninu, Grci su rado oblačili haljine u boji, a omiljena boja bila je žuta
Renesansa – bogato naborima i teško
Rensansa (period od 14. do 17. veka) je pripadala Italijanima koji su se voleli razmetati, obožavali glumu i nosili najbolju i najskuplju odeću koju su mogli priuštiti. Mekana, prozračna elegancija italijanske mode slagala se s idealiziranjem čoveka, što je vidljivo u čitavoj renesansnoj umetnosti. U ovom periodu osećali su se uticaji iz čitave Europe, a posebno iz Španije. Jako izrezane haljine bile su krojene tako da naglase poprsje, koje se prekrivalo providnom tkaninom ili ostavljalo otkrivenim. Suknje od teške svile i s bogatim naborima često su bile izvezene i nosile su se s mnogo nakita. Muškarci su nosili kratke prsluke s rasporima na kukovima kroz koje je provirivala košulja i uske pantalone.
Španska moda – nabori u izobilju
Sredinom 16. veka Evropom je dominirala španska moda. Svetle boje i lepršave linije izašle su iz mode, a dolaze stroga ekstravagancija i tamne boje španskog dvora. Iako je to bilo jedno od najrazmetljivijh razdoblja u modi, bilo je takođe i jedno od najneugodnijih za nošenje odeće: muškarci su nosili podstavljene trbuhe da bi stvorili dojam velikog trbuha, a kratke naduvane pantalone bile su punjene konjskom dlakom i vunom. Žene su nosile steznike s ugrađenim šipkama od kosti, tvrde prsluke koji su držali telo čvrstim i uspravnim i krinoline – nizove obruča koji su se nosili ispod suknje. Pojavom nove srednje klase gradski poslovni čovek i njegova supruga mogli su priuštiti manje skupe verzije odeće koju su nosili visoki slojevi, iako su krojem zaostajale i po desetak godina.
Rim – naglašena profinjenost
Toga se obično smatra glavnim komadom rimske odeće, a ustvari je najpoznatiji komad odeće bila tunika. Napravljenu od vune ili lana i različitih dužina, tuniku su nosili gotovo svi. Rimljanke su bile vrlo ponosne na svoje komplikovane frizure, a muškarci su uglavnom nosili kratku kosu i uredno se brijali. Ali, ćelavost nije bila popularna: smatrala se deformacijom. Prvi Rimljani bili su ponosni na svoje jednostavno oblačenje. No, kako se carstvo širilo, rasla je i ektravagancija. Godine 330. car Konstantin pretvorio je Carigrad (današnji Istanbul) u novu prestonicu carstva. Njegovi građani uživali su u luksuznoj robi iz cele Evrope, pamuku iz Indije i kineskoj svili. Njihova odeća bila je slikovita i bogato ukrašena.
Srednji vek – šiljasti šeširi i cipele
Budući da se sačuvalo razmerno malo odeće pre 16. veka, moramo se pouzdati u slike i rukopise da bismo saznali kako su se ljudi tada oblačili. Srećom, te slike su iznimno detaljne i vrlo precizno otkrivaju modu svoga vremena. Evropa je bila u zagrljaju feudalizma; povlastice i snaga aristokrata ogledale su se u preteranim stilovima. Bili su to bogati komadi odeće čiji su se delovi vukli po podu, kao i komplikovane ženske frizure. Muškarci su nosili duguljaste i šiljaste cipele. Za razliku od njih, seljaci su preli i tkali svoje vlastite tkanine s koloristički bogatim uzorcima.
Izvor http://www.savremena.me/istorija-mode-kako-je-sve-pocelo
ISTORIJA MODE: 1890-1900.
Modu 1890. u Evropi i zemljama pod njenim uticajem karakterišu duge elegantne linije, visoki okovratnici i popularizacija sportske, udobnije odeće.
Moderni stilovi ženskog odevanja dokaz su ekstravagancije u modi prethodnih decenija. Početak poslednje decenije 19. veka u modi odlikuju uzak gornji deo haljine i suknje čiji je kroj, u odnosu na prethodne krojeve, prirodnije pristajao na kukovima.
Sredinom decenije u modu su ušli uski rukavi koji su se širili iz godine u godinu da bi potpuno nestali 1906. godine. Suknje su pratile liniju kuka i širile se u visini kolena, tako da su imale zvonasti oblik slova ‘A’. Korset je ostao popularan, dajući ženskoj silueti oblik peščanog sata. No, on se iz godine u godinu produžavao, vizuelno čineći gornji deo tela uskim i izduženim.
Ženska bluza, koja je sa svojim visokim okovratnikom podsećala na muške košulje, nošena je u neobaveznim, dnevnim varijantama. S vremenom je postala uniforma svih radnih žena. Svakodnevni ženski kostimi su se sastojali od suknje do članaka i sakoa. Tkanine su postale mekše, a boje svetlije.
Haljina za šetnju
U vreme kada su žene uzele udeo u bavljenju sportom nastale su prve ženske sportske haljine, krojene za vožnju bicikla i igranje tenisa. Udobni, sportski kostimi predviđeni za šetnje, duga putovanja ili bavljenje sportom podrazumevali su strukirane haljine i bluze sa pojasom. Biciklizam, koji je u to vreme bio veoma popularan među damama, doveo je do pojave kostima koji se sastojao od kraćih suknji ili širokih dimija. Takođe je došlo i do pojave kupaćih kostima koje su činile donje rublje do kolena i preko njih malo kraće tunike.
Pojava sportske odeće za tenis i biciklizam, kao i kupaći kostim
Večernje haljine rađene su od svile, a ukrašavane čipkom i vezom. Ispod nje se nalazila draperija izvezena svilom i ukrašena manjim perlama kojima je obrubljen i niski dekolte. Kraj satenskog pojasa koji je obmotavao i naglašavao struk pružao se do poda.
Lepeze su bile uobičajen aksesoar i najčešće su se pravile od nojevog perja s drškom od školjkinog oklopa. Dugačke rukavice upotpunjavale su elegantnu večernju toaletu.
Elegantna večernja toaleta i balska haljina
Od nakita, žene su najčešće nosile tijare ukrašene kristalima, zlatnim i srebrnim perlama. Takođe su često nosile srebrne ogrlice uz vrat, zlatne i biserne narukvice i viseće munđuše.
Nosile su male, ali vrlo visoke šešire, ukrašene trakama, svilenim ukrasima, cvećem i perjem raznih ptica. Šeširi su postali predmet osporavanja zbog svoje visine i korišćenja ugroženih vrsta ptica za modnu dekoraciju.
Frizure su bile jednostavne. Kosa je isprva uredno češljana u nisku punđu sa uvijenim šiškama preko čela. Međutim, 1892. godine stil frizure se promenio pod uticajem pojave Gibson devojke (Gibson Girl), fiktivnog lika Čarlsa Gibsona (Charles Gibson). Ona je bila prvi nacionalni standard lepote za mlade amerikanke i pin-up devojka svog vremena. Njena popularnost je trajala sve do Prvog svetskog rata.
Promena frizure inspirisana Gibson devojkom
Muška silueta 1890. bila je duga i vitka. Kratki sako zamenjen je frakom koji je nošen u raznim prilikama. Ovaj kostim se sastojao iz prsluka, sakoa i pantalona. Popularni su bili prsluci u kontrastu sa sakoima koji su se mogli nositi sa ili bez kragne i revera. Kada je to bilo potrebno, preko odela nosili su kapute od debelog tvida. U sportskim prilikama muškarci su nosili blejzere u mornarskoplavoj boji ili nekim svetlim tonovima. Popularan je bio i žaket koji se nosio u formalnim dnevnim prilikama.
Muškarci su sakoe u svetlim nijansama nosili u svakodnevnim ili sportskim prilikama
Svečane prilike zahtevale su nošenje tamnih frakova sa prslucima i pantalonama u istoj nijansi, belim leptir mašnama i podignutom kragnom. Večernji sako ili smoking ređe je nošen u formalnim prilikama, a najčešće pri okupljanjima u klubovima.
Od šešira najelegantniji su bili cilindri koje su muškarci nosili u svečanim, večernjim prilikama. Svakodnevno, kada bi išli na jedrenje ili na plažu, nosili su polucilindre ili klasične slamnate šešire.
Elegantno odelo odlikuju pantalone, košulja, prsluk i frak
Mondeks 